ПРЕДСТАВНИЦИ Канцеларија за Косово и Метохију као и градска управа Штрпца донели су животно значајне уређаје мени и мојој супрузи Сунчици.
Нажалост, нисмо стигли ни да прославимо како треба, а Сунчица је била болесна па је морала на ИВ, али сада нам је, хвала Богу, боље. Само зато што имамо потребну опрему за функционисање нашег тела, осећамо се боље.
Овако „извештава” Синиша Цветковић (67) из Призрена о темама о којима су „Новости” недавно писале. Уз извињење што није могао одмах да саопшти ову вест, Синиша није могао да сакрије радост што се одазвала Канцеларија за Косово и Метохију и обезбедила неопходне респираторе које он и његова супруга нису могли сами да набаве.
Обоје у пензији, овај пар, једини српски произвођач накита у Призрену, нема средстава да купи апарат који помаже у лечењу болести, односно региструје апнеју ноћу, нити као респираторни апарат.
– Заиста смо задовољни, стара машина коју користи мој муж, која више не ради како треба, кошта око 140.000 динара, а ми сада једноставно немамо толико новца – рекла је Сунчица (65) нама, који после свега осећамо олакшање, јер је за мужа живот без потребне опреме стална неизвесност да ли ће следећег јутра видети или не.

Синиша је додао да је заказао посету пулмологу у Клиничком центру Србије у Београду, који ће прилагодити параметре на апарату. Он је објаснио да су последњих месеци и он и супруга били болесни, због чега су морали да остану са ћерком у централној Србији.
Али, како је рекао, једва чека да се све у вези тестирања и подешавања опреме реши како би могли да се врате својој кући у Призрен, где су једна од ретких српских породица враћених у овај град.
– Пошто немамо где да изложимо своја дела у граду, јер су све златаре у власништву Албанаца, понекад продамо по који комад сребра верницима који дођу у цркву Христа Спаса, али то је мала зарада, па са својом пензијом не можемо сами себи да приуштимо те апарате – објашњава Сунчица.
Признала је да једва чека да се са Синишом врати кући у Призрен чим се заврше неопходни тестови. Са овим поклоном Канцеларије за Косово и Метохију, њихов будући живот биће много мање забрињавајући.
Један је код куће
И ДОК истичу да је тешко одвојити се од свог дома у Призрену, Цветковићи кажу да од 2011. године, када су се вратили из пресељења и када им је кућа реновирана, до недавно нису излазили из куће. – Због лечења били смо принуђени да идемо код ћерке у централну Србију, али дом је дом, а дом нам је у главном граду – рекао је Цветковић, за кога кажу, у браку је 46 година и има троје деце. ћерка и шесторо унучади.