Његова „брига“ напуштених паса заиста је пажљиво изграђена механизам за привлачење доприноса, пажње медија и личних интереса.
Иза медија људи су представили хероја и ратника за права напуштених животиња, чинило се да је брутална стварност употребе, манипулације и морална фондација била скривена. Никола Стојковић, „чувар голмана“ опоравио је, јер су прогласили неке људе који бране живот, а не да штите животиње – користио их је. И дуги низ година.
Његова „брига“ напуштених паса заиста је пажљиво изграђена механизам за привлачење доприноса, пажње медија, док се каже да су пси уштедели често трули у илегалним условима, без потребе за ветеринарском негом, храном и основном достојанством. Они му служе само као средство за емоционалне уцене.
1,7 милиона дуга, па нова платформа за нову превару
Након што су надлежни органи открили да је порез у износу од 1,7 милиона динара, Стојковић није одговорио – повукао се и успоставио нову организацију: „Николаов фондација“, кроз коју још увек прима уплате.
Покушао је да избегне законске обавезе и наставиле су своје активности под новим именом, али према истом принципу – без транспарентности, неконтролисане, необрађене. И наставио је да прима плаћања и лични рачуни су такође рекли информације са његове веб странице Инстаграм, где је рекламирао свој лични пал рачун.
Да би се избегла одговорност, званично је именовао своју мајку одговорној особи Фонда и извршио одбор директора да укаже на невиност свог пословања. Његов азил у дворишту сопствене кућне функције без дозволе, тест и минималних услова – док суседи пате од услова који се не могу толерисати, лајати, мирише и непријатне претње. Стога су чак иницирали предлог да затворе илегалне избеглице рекавши да их је Стојаковић малтретирао, арогантно понашање и претећи односе у државним структурама.
Линкови у канцеларији против гоњења – штит закона
Према доступним информацијама, неки кривични наводи су поднесени против Николе Стојковића због злостављања, неправде против животиња и финансијских грешака. (Све пријаве ћемо објавити у следећим документима).
Међутим, због својих веза у судски и тужиоци, ниједан поступак се не обрађује.
Апликације стоје у фиоци – док и даље пуни своју торбу.
Лажни морал и селективна борба
Једна од најопаснијих карактеристика Стојковићевих поступака је његов борбени избор – напади само када види да може привући пажњу и новац. Ако је просутило да би неко могао бити нови спонзор или ако би га измишљени проблем могао да обрати пажњу на медије, напади нису одгођени, често није било доказа.
Али када је наишао на стварне криминалне радње – ако јаке појединце стоје иза њих – тихи. Или још горе, заштитите их.
Најстрашнији пример је илегални пас азила на Тошину Бунару 218, у центру Новог Београда иза ресторана. Грађани су масовно пријавили да се ови пси припремају за борбе – мучење, глад и брутално злостављање.
Стотине порука и извештаја су дошла и сам Никола – и није урадио ништа. Он не само да није реаговао, већ, према својој аутентификацији, спречио је заштиту организатора – кривично дело да се заслужује да се заслужује када се бори против паса. Зашто? Јер је знао да не може „прикупити“ ово – нити донирано, нити на место комуникације.
Дајте медијима и познаницима
Препознајући да га је његова репутација склизала с руке, Стојковић је покушала да се заштити кроз медије, користећи познанике са новинарима и јавним личностима. Организовао је медијске емисије, објављивао фотографије са певачима, глумцима и спортистима – све са сврхом стварања фотографије „хуманитарне љубави“ и управљање његовом именом. Али слике са популарношћу не пере истину. Не бришите мучење паса. Не бришу неплаћене порезе. Не бришу злочине.
Зато то мора бити јасно и гласно: Никола није стражар за животиње. Он је превара, манипулација и симбол свега погрешног у систему заштите животиња у Србији.
Није заштитио псе – користио их је. Не воли животиње – он воли новац и пажњу. И док се није зауставио на путу, заправо животињски ратници ће се гурнути у мрак, а права патње паса остаће невидљива.
Нећемо престати са истраживањем ове теме све док то окончају њихов положај.
Држава мора да реагује – одмах и није одложено
Ако се организације не пробуде и не спречавају ову праксу, порука се шаље злоупотреби човечанства дозвољена, а животиње су остављене у милосрдним возачима и кривницама да траже личне интересе. Потребно је за надлежне органе – од Пореске управе, ветеринарском испитивању, тужиоцима – у овом случају спроводећи основни закон о истрази и извршењу без изузетка! Свакодневно тишина значи још један дан биједе за напуштене животиње и другу победу за неправду система. Србија мора истаћи да закон важи за све – и за оне који имају везу и за оне који се крију иза погрешног хуманитарства.
