У верзији воденаста 1979. године, збирка порно песама објавила је књигу, коју је прикупио Вук Караџић. Није тешко доказати да је реч о чистој књизи књиге посебна песма и ОСО, које је организовао професор Живомир Младеновић.
Био сам приморан да учествујем у новој полемици када је Благоје Јастребић 1979. године. Године из поступка људи песама из рукописа нису објављени. Караџић (који сам припремио за штампу и ослабио сам свој рад, сматрао сам се ко -Аутом, који је учествовао у верзији пете књиге, са шефом Црвене забране, са вуком, који се не спомиње са тог места, готово полако је наведен, са свима који је то припремио.
Није лако добити ову полемику у свом личном имену, јер ме Владан Недић наградио као организатор, али успео сам у принципима објављивања, објављивања порно песама у десетинама хиљада писаца, што је изгубио дух …
Контроверза привлачи пажњу јавности. Због сигурности да ће образовање у случају да тужба мора да плати милионе компензације, његов директор ме је назвао и замолио ме монетарна надокнада коју сам напустила од те парнице. Рекао сам му да тужба не би, али очекивао сам да ће његова компанија прихватити моју књигу. То је заиста не, али врата образовања су ми и даље затворена.
Ускоро су врата реорганизована за мене јача издавачка компанија – ИДВисинг уџбеник. Његов пријатељски и смели уредник Јован Павић показао ми је могућност да објавим своје ручке припремљене за штампу. Прво је дошао редоследом рукописа књиге о изворима Националног ИЕСМЕ-а, који се пружа са две професионалне процене.
Рукопис се технички обрађује на штампање, израчунава се број табака и за част. Уочи сајма књига, објављен је у Одбору Директора Института да се књига припремала за штампу, када сам била обавештена да је још један критичар -Нада Милошевић -Дјорђевић. Не смета ми јер знам да је она способна и објективна стручњака. Нисам преварио.
Мој рукопис написани скрипт је врло пажљиво прочитао, натјерајући ме да похвале ласкаве комплименте за допринос истраживању Караџића Вука и српске поезије, а не да буду одобрени, али нисам настављао.
Међутим, свакако у интервенцији Глигорића или Дурића, уредник П. Панановића вратио ми је рукопис, са неразумном изјавом да, без обзира на повољну процену, они не би исписали. Знам зашто.
Узео сам свој рукопис за књиге за вука, посао, али прошао сам кроз затворена врата тамо. Мој претходни уредник, Љиљана Симић извинила се да је била превиље пространа, а критичар Ненад Љубинковић је направио много комплимената, са само једним коментаром – оно што сам претио учешћа просуђивања Недића у мом раду. То ме највише повриједило, али нисам ништа одговорио за њега, јер никоме нисам открио нимало на било коме на наслову од поступка прекривене песме које су необрађене песме Вука.
Нови уредник српске књижевне задруге Драган Лакићевић, који је објавио моју претрагу и професионални Иванић, нашао је издавачки план репутације и рада Јохна Скерлића, истина није позната „плава омота“, већ скромнија колекција. Забавник, али још увек сам задовољан да сам, након многих бескорисних напора, покушао по редоследу њених запажених аутора. Велика припрема за штампање овог рукописа започела је са одређеним потешкоћама када живим у кући у Сутомору.
Али све ове припреме су бескорисне, јер је директор ове познате издавачке организације Син Војислав Нирић, тако да Мајстор Лакићевић жали на рукопис. Овог пута нисам имао сломљену руку, али моје девизне штедње је топило, па сам је одштампано и да је била стручњаци и након што су стручњаци промовисали у културној и образовној заједници Србије, као и свакодневне новине.
Законом, са добрим и практичним уредником, песник Новице Тадић, укључен је у издавачки план компаније, а делимично из рукописа мојих књига, под називом Неерцоцессес Песма Вука Караџића. Очекује се да ће ова књига, као и тражење вука, бити објављена поводом Народне скупштине Вука. Ненад Љубинковић је овај пут позитиван преглед без структуре. Очекују се многе критике о Нади Милошевићу-Ђорђевићу. Међутим, јер је очекивало да је њена процена била позитивна, повратила сам рукопис, када је уредник Новице Тадић горки и жалила да је то што је, својим знањем и одобрењем, ушао у своју књигу. Одлучио сам да не питам никог другог, али ја сам такође објавио ову књигу.
Срећом, упознао сам свог оданог и дивног пријатеља, Душана Иванића, а он је претерано на то претерано рукопис, представљајући штампу Цхиго. Ја сам моја књига о необјављеним песмама Вука Караџића, са топлим увођењем Ненада Љубинковића као критичара, објављеног у 2004. и наишао је на добар пријем, иако више не треба да организујем рекламирање.
Драго ми је да спомињем Славенска научна окупљања, у аутобиографији у раду СИМЕ Матавуља „, коју сам поменуо у септембру 1987. године, када сам био на Националном универзитету Глигорић, који је споменут. Секретар Међународног рогоза Славистичког центра који су моји разговори са Глигорићем, објект“ златног штампања „.
Нисам пристала да уклоним ту локацију из чланака, тако да нисам одштампан у колекцији за то годину, током процеса поступака из 1987. године. Дуго година је био одлучан да не спроводи такве процене у својим делима и заувек је сахранила душу у тајности, о чему су ме чинили Глигорић и Војислав Дурић. Међутим, као што је тајна, Драган Станић (Иван Негришорац) допринео је јавности као министра Матици Српској и уреднику њеног рада Матица Српска.
Јавна репутација
Упркос свим испитивањима, прогона, професор Младеновић је покушао да заштити своје научно ауторитет и поштује га као болно јер би могао да истражује тајну свог научног рада и јавне репутације и јавне репутације и Војислав Нурић. Двоје, управљајући најјачијим и јавним положајима, уживајући у већој репутацији многих њихових ученика, који омогућава угледне локације на универзитетима и другим научним и културним организацијама.
Сутра: гашење у београдској филозофији школа