Мој отац, Станислав Јурковић, је резервна мајора, тако да има и више и више резервних службеника, такође би требало да се уради.
Поред тога, он је у железничком колонијалном насељу, једно од најлепших места у Београду, и због њиховог дома, готово сви власници, углавном минијатурни и виши резервни службеници, сада „народни непријатељи“ и немају никакву формалну пресуду. Међу њима је био мој курс, Владислав Дидић, Солун Борац, који је следио победу странке са симпатијом. Одржава се широм Србије, али то је огромна ствар у Београду. Све је имало тајну, што сам знао за то. Једно хладно зимско јутро банула је у кући наших наоружаних младих људи у представљеној војној униформи, дошли су до мојих чворова и приметили када су видели националну анђеоску војску поручника.
Стога сам и даље угледна и способна особа Југословенске народне армије и моје породице, уместо да се баца на пут од заплењене куће, уживајући у репутацији и привилегији у пружању хране. Две године, као што сам био у војсци, био сам познат по старијим људима, колико знам, много пута је предложио члану странке, али темељ, за моју срећу, одбацио. Стога сам имао прилику да се углавном учим са марксизмом, али да наштетим вашој менталној независности, нисам доживео једноставну круту чврсту дисциплину. Међутим, желим да наставим свој научни истраживачки рад који сам игнорисао током времена занимања и како сам био згрожен из вриштања фрикера, затражио сам да будем отпуштен из војске.
Са најбољим карактеристикама које сам узео из војске покушао сам да изнајмим у својој професији, али узалуд. Као што сам знао за брзину, пријавио сам се за Народну скупштину и наредио сам Београд и примљен је за израду нацрта и уредника стенографије. У овој услузи остао сам две године, био је највиши менаџери на националном скупштини, колеге експресница и припадника Синдиката парламента, што је један од главних учесника културно-образовног рада. Такође настављам свој научни рад. Радне и образовне компаније да ме све више позивају на сарадњу. Почео сам размишљати о српској књижевној историји.
Након тога, урадио сам најпопуларније, судбонене кораке у мом животу: послао сам руком писане писма србијалисти о такмичењу Министарства просвете. Као што сам о томе много пута написао, рукопис је примио моје две године старијих колега Војислава Нирића и предао се Велибору Глигорићу, хонорарном професору Универзитета, служио је да започне предавања од реализма, а не да пише. И нећу му сметати, спречити његов однос са било каквом сарадњом са издавачким организацијама, тако да верује да је цео дио Јована Скелића, који је узалуд просјачао, и даље објављујем Скелићев живот и рад, да се ослањам на његов рад.
Када сам отишао на Српску научну академију и начин на који сам ушао у то док нисам у пензији и елиминисао, чуо сам многе дела Матице Српске, јер људи са којима желите да разговарате са мном. Такође сам написао детаље о томе како сам се такођер резервисао да проучим поезију и живот и рад Вука Караџића, што је моја претходна велика жеља, али никада ме нећу натјерати да се бавим другим пољима у нашој литератури. Као резултат тога, постигао сам и схватио да сам примио за нас и свој део, са коначним, свеобухватним, професионалним, објективним и сајмом и живот Вука Караџића, који сте ми се вратили ауторским правима.
You are ashamed of the Academy that to prepare Serbia folk songs in four Tom (in fact, in the year, because I have published „only for use of science“ and the fifth book – I have not received „contributing to Serbian science, almost binding. Why don't I choose and why I can't go to lecturers at any university, I don't need to be repeated, so I don't need to be repeated, so I don't need to be able to repeat it, so I need it, so I do not Потребно је, јер могу то поновити, јер могу то поновити, па морам да кажем, криминалцима, спречи Великор Глигорић.
Као и очи, смели се негативним признатим вредностима, млади правници Глигорић. Био сам још добар за мене и због тога сам објавио докторску тезу о младом Скелићу, као официру Министарства трговине и индустрије и дао му копију. Верујем да је ова књига створила снажан, благотворан утицај, иако млади клизање, са презиром, споменуо је оца као песника. Након тога, сигурно ме приметио, поуздан историчар литературе.
Стога је као истакнута комунистичка партија у близини добављача информација о битку АТОТИО Универзитета у Београду, према почетку руске критике, дефинитивно је много за господина Љубешанина, „поднесен на објављеној конкуренцији Министарства просвете. Као што сте видели онима који је био важан представник Србије, тако да је и привредни систем прочитао. Студент, подучавање о разноликости Колаца и објављен у рекламним документима са стручњацима других стручњака југословенског образовања. Одмах ме питајући да га упознам.
Покушавајући у то време совјетске политике, али ја сам био веома заинтересован за стварање талентованих руских писаца и објављивања компанија, између осталог, објавио је превод фиодорске глаткоће и поверио да побољшам преводиоце преводиоца. Написао сам хвале вријеме у Марриму Сагињану, Борису, Поки и другим успешним руским писцима. На насумичном састанку на електричној станици, поверио сам ми уредник да је Глигорић о мени говорио као Информбировац у колективном раду. Током несигурног времена Хајке-а на Информбировцу, такве оптужбе су доведене до острва Горе. Срећом, нисам је послао другим члановима Целе Савета, јер сам био примљен на странку, одведен је на истраживачки институт Српске академије наука, а не повлачењем странке и остаје даље од њега.
Онемогућена све сарадње
Када је професор Младеновић блокиран било каквом сарадњом са издавачким организацијама и започео успешан рад на целом делу Јована Скерлића, који је додељен другима, наставио да се бави књижевном историјом. Међутим, након две успешне радне године, Институт је укинут, професор још увек није имао услугу, а истовремено када су Глигорић и „српски реалистички стручњак“ и влада Србије за све универзитете спречили његов избор, иако су кандидати мање професионални.
Сутра: усамљени вук у Гвозден мрежи снажног транскрипта