Да бисмо задовољили највећи православни одмор, покушаћемо да прекршимо сумње у то како је честитано да вас је исправно ускрснуо или ускрснуо.
Поздрав православни хришћани само једни за друге на овом празнику: Христос Отетра или Христос Восцрес и не би требало да користи Христу Вискресе, Христу Воскрсе или Христу.
Облици Ускрса, оживљавања, рођења, ресксе (у смислу ускрсног) припадају цркви и стари српски књижевни језик, који се користи за српско окружење између Српске православне цркве.
То је тако тако. Студирање Срба – српски уредник старог славенског језика (језик књиге која обожава од Греека у језик Славена у Солуну, између 9. века). Српски уредник старог славенског језика (разлог због чега је стари славен на српском језику, односно, српски начин) догодио у време када је Србин у њиховом окружењу примио словеначки (у Кс, а најкасније до првих деценија 11. века). Од тада до првих деценија 15. века, српска је рекла речи са пост -производи иза оригиналног „В“, и од 15. века, и даље су им рекли да „а“.
Српски језик као званични језик Цркве, Србин средином 18. века био је замењен на језику Руске цркве (тако-калед Рускославен). Од средине 18. века до садашњости, руски славенски језик користи се у Српској православној цркви као службени језик Цркве. На том црквеном језику речи о којима говоримо изражене су у Русији (са „О“ у првом слогу):
Воскреспласение, Воскреснути, Воскресе.
Српски људи нису заборавили њихова бивша имена за овај празник, тако да се данас може чути Ускрс (енергија), поред растварача, растварача и слично.
Од Ускрса припада српском националном језику, у којем је првобитно био „у“ оригиналном „В“ (иза њега, праћен изјавама. Стога, данас имамо Ускрс (Србија нација), Ускрс (стару литературу и цркву Србије) и Сунрисеније (данашњом српском црквом) и Сунрисеније (данашњом српском црквом) и Сунрисеније (данашњом српском црквом) и Сунрисениа (Данашња српска црква) и Сунрисенију (Данашња српска црква) и Сунрисенију (Данашња српска црква) и Сунрисенију (Данашња српска црква) и Сунрисениа (Данашња српска црква) и Сунрисениа (Данашња српска црква) и Сунрисениа (Данашња српска црква) и Сунрисениа.
У поздраву, народни разлози Христовог Ускрса су ненормални. Црква Старо Србија (српско-ттеалхинг) Цхрист је сачувана, Божићна и данашња црква (Рускословенско) Христос Восцрес.
Други обрасци који смо поменули (Христос Воскрсе / Васцрес / Ускрс) не припада некадашњем лицу српске цркве.
Видео награда: место где је српска црква и нови савез – новинар „Новости“ у древним Никеји