Људи са амбицијом који се не могу постићи често су у центру пажње, који сви, чак и свет се врти око њих.
Неспособљени према себи, они често мисле да су они интервенција другима. Када „миришу на људе са таквим карактеристикама, нема краја за парцеле и тужбе.
На Брионију је у време летњег одмора Јованка дошла да ме види, објављује у нормалном протоколу. Она је горка за Пепеца Кардељ. Учинила је све што је знала за њено на надуване јавне мјеста, разговарала је о својој жалби – Јованка, као Ужице 15, разговарала је да се ожени „будалом“, скоро четрдесет година. Све ово сам слушао у врућем смеђем сунцу. Нисам рекао ни реч, а Јованка је затражила да буде енергична за едукацију партијског одбора или мог разговора са својим противником, додајући да се разговор не заврши без пенала странке. Па, с друге стране, ово је мало љут.
Нисам се ставио на било какву тужбу, било ми је непријатно да се ова шема уткана око Тита. Такође нисам прихватио Јованку приједлог, већ је молио да се смири. Предлажем да се цела ствар завршила пријатељским разговором између њих двоје. Осигурао сам посреднике. Одбијање мог предлога, она је отишла у Незна за мене.
Остао сам да се окупам без Правих Поповија, мада су у погоднијем положају, а не малим ефектима, јер раде све своје дужности у канони.
Неко време сам био разапет између Тита и Јованке. Док Тито показује разумевање и објективност, Јованка је све различиција и зато терет њега и секса са људима из околине. Једном када бих се морао побринути да би Тита била у искушењу да нацртају Мићуновић из Васхингтона, јер његова супруга, која је речено да нико није нико у Јованкином састанку у саставу Тита и Кеннедија у Белој кући.
Други пут сам био против повлачења Цвијетин Мијатовића, као и југословенски амбасадор у Москви, чије је вулгарно понашање његове жене требало да се догоди његовој жени у граду. У то време је проглашена добру жену, коју су неки Руси успели јер их је учинила понашају. Поред тога, према причи да је Пуцар (председник Босне и Херцеговине ЦК) рекао Титу и Јованку, она је била таква и пре него што се оженио цвијетом. Нисам веровао у такве „податке“ да сам објаснио Титу да би Сибини Мијатовић могао лако да добије такве утиске када је глумица била бесплатна.
Повлачење Цвјетин-а није се догодило, али морао је да разговара о њему.
Тај „благ“ разговор који сам учинио јер бих могао да повредим да никоме нисам повредио, с тим да се тито не ломим, да је Тито још увек лик као што већ знамо и поштујемо. Управио сам то и кад нисам рекао ништа о Пуцаровој улози у овим пребројањима. Привукла сам само своју пажњу да такве еколошке разговоре у пукотини између људи и упропасти њихове међусобне односе.
Постоје и „духовни“ међу женама наших менаџера. Могу да буду чак и годину дана да буду поносни на политичку особу.
Тако је велика супруга, сметала неким њиховим бригама, отишла на улицу да донесе прст на кућу у којој сам живела и разговарала са другима: „Одавде је охрабрено све зло.“ Рекла је ништа више, њен рад и само банда, а други су мислили, чак и претрпели неизвесност. И у ствари, ова друга, скромна жена, још увек мало наивна, није могла да се уђе од узбуђења. Прво, доживите њену збрку и одмах додате:
„Да, драга моја, је – из другог знака, зло охрабрује то. Видећете то једног дана!“
У исто време, можда та вечера, иста супруга – Пепца (Кардељ) – седећи у нама у тој кући или у њима, схваћена, потпуно породица. Једном када реч, уверење цвећа, блискост блиставог пријатеља, потврдила је стара познанства и блиски пријатељи …
Проширење аудио породице и оптуженог прислушкивања да се придруже и Едвард Кардељ. Одмах је повезивао свој кабинет у Титов систем аудио и прислушкивања, рекавши да је питао Тито да пошаље своје руже (прочитајте: Анонимоус). Искреност за вољу, морам да кажем да је и сам Кардељ раније поставио звук свог кабинета. Ово објашњава стварне потребе – снимања разговора са странцима и сличним стварима. Са таквим објашњењем, шеф његовог кабинета – Антон Вратуша – глава мог кабинета Петро Ивичевић рекао је да је то учињено у мом кабинету.
Међутим, у процесу спровођења радова на оба места, Ивичевић ме је ипак обавестио, јер је мислио да се не бих сложио са комбинацијом тих уређаја. Будући да сам очигледно забрањен, наредни радови су суспендовани у кабинету и УДБИ се враћа на све што није постављено на зид. Нешто недовршено иако је још увек у зидовима. Објаснио сам Ивичевићу зашто му то не треба, јер сам имао веома ретке састанке са страним представницима као и сив потпредседник. Када се Ивичевић питао шта да каже Вратусхију, рекао сам да га је обавестио само о суспендовању радова које наступају у мом кабинету. Додао сам шалу да Кардељ воли технике и телефоне, тако да ће се активност дефинитивно проширити. И то је тачно.
Типичан производ Брионичне кухиње је најновија парцела о мом физичком нападу на картон и користећи оружје. Перфидна прича је стигла између словеначких ученика. Желите да пронађете истину, питали су Томшич: да ли је истина да је Ранковић пуцао и повредио у Цардстоку?
Уместо да им кажете заиста искрену истину, Томшчева их је израчунали, политика их је оставила у том веровању. Али, лаж никад није изнад, када је постављена у службу политичких потреба. Сви се спуштају на формулу – циљ да оправда средства. А у ствари, то је највећи политички и индивидуални морални обим сваке особе. Истина је постала Жевина у њиховим рукама, без грицкања савести, користи се за сваког убице. Употреба друге сребрне лаже је да исприча истину.
Упркос делу и насилном начину дјела странака у лажима, истина је у овоме: Јован Веселинов – Жарко освјетљава Кардеља, непажњу у ловачким шумама, припадници војне владе. Стога ова врста визије није била много када ме је овај инцидент мрзео. Појавила се из ње да су директни сведоци овог догађаја били око четрдесет војника и не-марамични официри, војног лекара и шест генерала, са мушкарцем на челу.
Жеља је једна и истина је друга. Ако нису у складу са жељама, испоставило се да ће измислити неке жртве мог ротирајућих пиштоља да их створи, уз Божју силу, хероји тако колисаног ранковић. Мајстори ове страшне завере направили су се и други постају медведи службе. Упркос томе, волим да гледам каубојске филмове, али сигуран сам да ме неће водити у овим годинама одрасле добре за зло. Ако изјавим именовање и завере и пучисти преко ноћи, то није доказ, чак ни званично мишљење које сам практиковао личном терористу.
Срамију се да су Срби
Они који имају више маште или лукавце, урачунавају нешто боље у овој кампањи против мене у поређењу с онима који су лишени ове надокнаде. Били су прикривени, а један од њих, када су отворили спомен-гробље у Јасеновцу, бацио блато у мртве и живело, завијајући све што је било несретно да не падне на српске главе (Иван Стево Крајачић).
Ако се лишете ове референце, друге, политичка етика је исцрпљена и кратка савјест и плитка савјест, а не стиде се Сједињених Држава и на јавним окупљањима срамоте због срамоте српског народа. Разлика између прве особе и осталих је само особа која удара у Јасеновац, рекли су, умрли, а други нису.
Сутра: Цхасе Генералс за сахрањивање златних михајловћа
