Српска православна црква (СПЦ) обележиће сутра Крстовдан, као помен првих хришћана који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди. Затим долази Богојављење, па Јовањдан.
Традиционално, у цркви и народу Србије, дан крсне славе првих хришћана назива се Дан зимске Пасхе, када су прослављени Свети Теопемт и Теона.
Празник се везује за празник Богојављења и крштење Исуса Христа, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордану.
Крстовдан се увек празнује уочи Богојављења и један је од непроменљивих празника. У календару није обележен црвеним словима, за разлику од Крстовдана, који се празнује 27. септембра као помен проналаска Крста на коме је Господ распет.
У православним храмовима на Крстовдан се служи литургија Светог Јована Златоустог, уз чин великог водоосвећења, који прати празничну службу.
Крстовданска водица се дели верницима после наливања воде и по обичају се чува у кући ради здравља.
Богојављење је посни дан за православне вернике, без обзира на који дан у седмици „пада“.
За овај празник везују се многи обичаји и веровања.
У неким крајевима Србије на Крстовдан је „примерено“ да се пере и чисте куће, а по народној прогнози, који год ветар дува на Крстовдан, дуваће целе године.
Током 12 дана од Божића који се завршава Крстовданом, одражавају се 12 месеци наредне године, тако да ће време сваког дана бити исто у месецу који одговара том дану по реду. Ако је на Бадњи дан облачно, зими ће бити доста снега.
Понегде се, осим на Богојављење, на Крстовдан плива и да се моли за Часни крст.
(Тањуг)
