Према резултатима истраживања о коришћењу времена које је непосредно пред празнике објавио Републички завод за статистику, запослени грађани Србије старији од 15 година проводе у просеку седам сати и 47 минута дневно на плаћеним активностима.
Ова анкета је заправо спроведена 2021. године, али су резултати тек сада објављени. Резултати су показали да су запослене жене радиле у просеку 7 сати и 18 минута дневно, а мушкарци у просеку 8 сати и 8 минута. У закључку се наводи да када се упореде просечни дани у недељи по полу, жене раде 50 минута мање на плаћеном послу од мушкараца.
Међутим, они предњаче у обављању неплаћених кућних послова. Просечна особа у Србији проведе више од три сата дневно на неплаћеном раду, при чему мушкарци троше мање – 2,03 сата, а жене 4,09 сати.
Плаћени рад обухвата време проведено на примарним и секундарним пословима, паузе за ручак и путовања на посао и са посла и друге активности везане за посао. Неплаћено време подразумева време утрошено на кување, чишћење и спремање куће, прање и пеглање веша, поправку кућних потрепштина, куповину, чување деце и одраслих, исхрану…
Укупно гледано, становништво Србије старије од 15 година (када се рачунају запослене и незапослене) у просеку проведе нешто више од три сата на плаћеном послу и исто толико времена на неплаћеном раду.

Људи највише времена проводе у активностима везаним за личне потребе – 11 и по сати. Личне потребе укључују спавање, време оброка, купање, облачење, као и дремање, одмор у кревету због болести итд.
Проводимо скоро четвртину нашег дана на слободне активности, у просеку 5 сати и 48 минута. То је време проведено у дружењу са породицом или пријатељима, забави, култури или спорту, гледању ТВ програма, одмору или опуштању, читању књига и новина, раду или игри на рачунару, као и време проведено у сличним активностима и активностима. путовања у вези са наведеним активностима.
Подаци показују да мушкарци проводе нешто више од шест сати у слободним активностима, док жене проводе скоро мање времена за учење (5,27). У просеку, и жене и мушкарци проводе више од 1/3 свог дана спавајући. Жене су викендом спавале пола сата дуже него радним данима, а мушкарци 42 минута дуже.
Што се тиче учења, када се посматра целокупна популација од 15 и више година, просечно време учења траје мање од пола сата дневно или 25 минута. Студирање обухвата време проведено у школи или на факултету, радећи домаће задатке, учење у слободно време, путовања у вези са учењем… Они који су рекли да су заиста студирали трошили су у просеку 5,23 сата дневно за ове активности са женама. снимак је био 12 минута краћи од просека и 15 минута дужи за мушкарце.
ХРАНА И ПИЋА
Просечан човек у нашој земљи потроши нешто више од два сата на АКТИВНОСТИ конзумирајући храну и пиће. Гледајући на тип дана, жене су викендом проводиле 17 минута више времена на ове активности него радним данима, а мушкарци 15 минута дуже.
На друге активности трошимо врло мало времена – у просеку један минут, а то су активности које подразумевају „непозната путовања и непознате активности“.
Свеукупно, истраживање је показало да су мушкарци старији од 15 година били ангажовани на плаћеном послу скоро упола мање од жена, али су жене такође радиле од куће двоструко више од мушкараца на пословима у јавном сектору. Мушкарци троше две трећине свог посла (66%) на плаћени рад, а жене троше скоро исто толико на неплаћени рад (63%).
– Истраживање о коришћењу времена је друго по реду: прво је спроведено 2010. године, а друго 2021. године – Драгана Ђоковић Папић, директорка Сектора за циљеве одрживог развоја, Владину друштвено-економску и правосудну статистику Министарства РЗС , рекао је за „Новости“. – У 2015. години спроведено је сезонско истраживање коришћења времена. Прва два истраживања су спроведена на терену током једне године, покривајући све дане и годишња доба на четири Месечна сезонска места. Коришћење времена је релативно стабилан феномен који се прати у статистици и нема већих разлика у подацима из ова два истраживања, али треба имати на уму да је друго истраживање спроведено усред пандемије коронавируса. Тако долази до промена радног времена, локације рада, неплаћеног рада испитаника…