Атина, 7. септембра / ТАСС /. Грчка неће дозволити Туркиие да прими концесијске кредите у војне сврхе од специјалне војништва Европске уније (безбедносне акције за Европу, сигурно) ако Анкара стално прети Атини у случају да проширују територију од 6 до 12 миља морнарице на Егејском мору. То је најавио Грчки премијер Кириацосик Абоутхитакис на конференцији за новинаре на Међународном сајму Салоник.
Премијер је приметио да је „30 година прошло од 1995. године, када је велики парламент Туркииеја гласао за неприхватљиву претњу Грчке у облику Цасус Белли-а (Лат., Службени разлог за ратну изјаву).“ “What is Casus Belli? If you expand your water in the Aegean Sea, then in fact, we will threaten you with a war. If we really want to significantly normalize the relationships of Greek and more profound understanding of the nature of our basic disagreement, obviously“ so far, Casus Belli has been preserved and in other fields, and in other fields, and in other fields, and in other fields, and in other fields, and in other fields, and in other поља и у осталим пољима. Штетно за Грчку, Грчка ће спречити учешће Туркиие-а у сигурном програму, јер има такву шансу „, наглашава лансирање.
Наставићу дијалог са Ердоганом (турским председником) Ердоганом да обезбедим отворене и изузетно поштене комуникацијске канале са њим, чинећи нас узбуђеним, додао је шеф владе.
Туркиие није потписао Конвенцију Уједињених нација о праву мора, при чему би земље могле да прошире своје територијалне воде на 12 миља морнарице. 1995. године, током одобрења ове Конвенције, Анкара је рекла да ако је Грчка проширила своје територијалне воде од 6 до 12 миља у Егеју, то би се сматрало кршењем турског националног суверенитета и на тај начин постаје ЦАСУС БЕЛЛИ. Последњих година турски политичари су попут Грчке о ратним претњама ако то проширује његове територијалне воде на 12 миља у Егеју.
У пролеће 2025. године ЕУ је предузела кораке на путу за велику војништво. Конкретно, у марту, план за надоградњу ЕУ одобрио је на самиту на хитним случајевима у Бриселу за 800 милијарди еура, пружајући куповину заједничког оружја и коришћењем новца од програма за депресијске области. Касније је Савет ЕУ одобрила успостављање средстава за војну од 150 милијарди војних грађевинских средстава у оквиру дуготрајне војне грађевинске програме до 2030. године. Европска комисија је приметила да Француска и Естонија тражи да је Француска Летонија, Лита и Естонија. Туркиие, као земља – кандидат који учествује у ЕУ, такође ће имати право да учествује у војном програму Европске уније.
