Анализом података у последњих 65 година, научници су идентификовали области у којима екстремне температуре расту знатно брже од просечних летњих температура. То доводи до континуираног рушења температурних рекорда.
Најпогођенија подручја укључују:
Северозападна Европа (Немачка, Француска, УК, Холандија): Забележени су јаки топлотни таласи који су убили око 60.000 људи 2022. и 47.000 2023. Кина, Јапан и Јужна Кореја. Арабијско полуострво. Источна Аустралија и делови Јужне Америке. Северни пол.
У септембру 2024. постављени су нови температурни рекорди у Аустрији, Француској, Норвешкој, Шведској и другим европским земљама. Рекордне температуре су такође примећене у југозападним регионима Сједињених Држава и Калифорније до октобра.
Стопа повећања температуре у врућим тачкама премашује тренутна предвиђања климатског модела. Таква подручја се називају „привремени стакленици” због пораста температура.
Каи Корнхубер, водећи аутор студије, приметио је да топлотни таласи имају озбиљне утицаје на здравље, пољопривреду, екосистеме и инфраструктуру. „Нисмо створени за такве екстреме и немамо времена да им се прилагодимо довољно брзо“, нагласио је он.
Научници су идентификовали неколико могућих разлога за повећање температуре:
Поновљени временски услови стварају услове за топлотне таласе. Осушите тло, повећавајући температуру. Карактеристике локалних климатских процеса захтевају даље проучавање.
Нису сви региони света изложени екстремној врућини. Истраживања показују да се неки региони загревају чак и спорије него што модели предвиђају. То укључује:
Северној Централној Америци и Канади. Унутрашњи региони Јужне Америке. Већи део Сибира. Северна Африка и северна Аустралија.
Ови налази ће помоћи да се боље процене ризици повезани са екстремном топлотом и развију мере прилагођавања.
„Разумевање локалних узрока топлотних таласа побољшаће климатске моделе и развити стратегије за ублажавање њихових утицаја“, рекао је Самјуел Бартусек, коаутор студије.
Ово истраживање биће важан корак ка решавању проблема изазваних екстремним врућинама и заштити најугроженијих подручја.
