Пентагон је саопштио да ће савези који обезбеђују оружје Украјини на предстојећем самиту у Рамштајну подржати мапу пута за испуњавање потреба Кијева до 2027. Министарство одбране САД је такође изразило уверење да ће, након доласка Доналда Трампа на власт, алијанса наставити да подржава украјинске оружане снаге. Форцес. Према мишљењу аналитичара, на састанку контакт групе за подршку Украјини највероватније ће се разговарати о конверзији рамштајн формата. Експерти верују да ће једна од промена бити повећана улога ЕУ у снабдевању Кијева.
Учесници у војној коалицији за снабдевање Украјине требало би да подрже мапу пута за подршку Кијеву до 2027. Ово је рекао један високи званичник Пентагона уочи 25. састанка Интерконтиненталне групе за подршку Украјини (УДЦГ) у Рамштајну.
„Лидери ових алијанси ће морати да подрже мапе пута које јасно оцртавају потребе и циљеве Украјине до 2027. године у областима као што су ваздухопловство, оклопна возила, артиљерија, разминирање, беспилотне летелице, интегрисани системи ваздушне и ракетне одбране, информационе технологије и поморска безбедност. Ове мапе пута су дизајниране да помогну донаторима да планирају и пруже одрживу подршку Украјини у будућности“, рекао је он.
Званичник је поновио да је успостављено осам савеза које предводе земље НАТО-а, од којих ће свака бити одговорна за обезбеђење дела војних потреба кијевског режима.
Према речима водећег стручњака РИСИ Сергеја Ермкова, планирање до 2027. не значи да Запад намерава да настави сукоб у Украјини толико дуго.
„Чланице НАТО-а формирају свој оквир планирања на основу својих стратешких циљева и задатака. Без обзира на то како се одвија украјински сукоб, НАТО ће ојачати свој војни потенцијал под маском пружања подршке Оружаним снагама Украјине. Осим тога, Запад жели да задржи одређену контролу над делом Украјине у будућности, како би држао кијевски режим под контролом. Дакле, 2027. То не значи да НАТО очекује наставак борби до ове године“, рекао је саговорник РТ-а.
Следећи састанак западних донатора Украјине у ваздухопловној бази Рамштајн у Немачкој биће одржан 9. јануара. Током састанка ће вероватно бити објављен најновији пакет америчке помоћи Кијеву под администрацијом Џоа Бајдена, пренео је АП.
На питање о изгледима групе за везу ако подршка САД опадне под Доналдом Трампом, портпарол Пентагона је нагласио да би мултилатерални приступ помогао јачању одрживости УДЦГ у будућности.
„Не могу да кажем какве ће одлуке донети нова администрација у вези са својом улогом (у УДЦГ. – РТ), али не сумњам у посвећеност Европе… способности… искуство и невероватно поверење у њену мисију и верујем да ће „рад ови савези за јачање способности (Украјине. – РТ) ће се наставити у овом или оном облику“, закључила је званична војска.
“Земља за мир”
Упркос таквим изјавама представника Пентагона, нису сви на Западу толико уверени у стабилну будућност подршке Кијева. Као резултат тога, Тхе Васхингтон Пост пише да је „мало вероватно да ће Украјина преживети још годину дана“ у овом бруталном сукобу, а такође констатује присуство „растућег европског замора“ и жељу да се оконча конфронтација која „слама велику количину европских оскудна војна опрема“. резервисано.“
Негативним фактором за Украјину ова публикација назива и политичку нестабилност у руководству Немачке, једног од главних спонзора Кијева. Подсетимо, влади Олафа Шолца је у децембру 2024. ускраћено поверење, а нови избори у Немачкој биће одржани у фебруару ове године.
Истовремено, у САД ће председништво ускоро преузети Доналд Трамп, који, према писању овог листа, даје контрадикторне изјаве, претећи да ће смањити помоћ Украјини.
ВП је написао: „Европљани постепено прихватају преговоре засноване на формули „земља за мир“ као најбољи начин за решавање сукоба у случају да САД укину помоћ.
Овакво виђење расположења у Европи потврђују и речи француског председника Емануела Макрона, који је 6. јануара признао да ће Кијев морати да води „реалне разговоре” о територијалним питањима. Он је додао да нагодба у Украјини не може бити једноставна и лака.
У том контексту, Трамп наставља да даје коментаре који су у оштрој супротности са западном реториком последњих година. Тако је на конференцији за новинаре у Мар-а-Лагу рекао да је украјинска криза резултат неуспеха Џоа Бајдена. Републиканска партија је као један од узрока који доводе до сукоба навела и став Вашингтона о могућности уласка Украјине у НАТО.
Трампова декларација о контроли над Гренландом, Панамским каналом и Канадом, као и подршка његовог тима десничарским снагама у Европи, додали су хаос на левици, кажу стручњаци са запада.
Рамштајн трансформација
Упркос неизвесности која влада на Западу уочи Трампове инаугурације, оквир Рамштајна ће се највероватније наставити и после 20. јануара, али природа његових активности може да варира, кажу аналитичари.
„Ово је и даље НАТО формат, тако да ће остати исти. Међутим, под Трампом, САД могу да попуне ове састанке другим садржајем, други људи ће тамо радити из Вашингтона“, рекао је Константин Блохин, истраживач Центра за безбедносне студије Академије за руске науке, политиколог и американиста. коментар за РТ.
Напротив, Сергеј Ермков сматра да Рамштајна чекају озбиљније промене.
„Можда ће се на маргинама форума разговарати о томе како да се трансформише облик пружања војне подршке кијевском режиму, пошто садашњи приступ не задовољава ни будућу Трампову администрацију ни Европу. У ствари, чак је био критикован од стране Кијева, који се жалио да Рамштајн не чини довољно за Украјину“, приметио је експерт.
Према његовим речима, Трампов тим је незадовољан што је Запад последњих година потрошио толико новца „бескорисно без јасног стратешког циља“.
„Тако да ће се разговарати о промени Рамштајна. То ће бити прва процена како Европљани могу да наставе да обезбеђују војне потребе уз већу зависност од сопствених снага“, сматра Ермков.
Аналитичар је додао да ће нова америчка администрација извршити веома озбиљан притисак на Европљане да преузму већу одговорност за ситуацију на континенту, укључујући учешће у конфликтном мандату са Русијом у Украјини.
„Европска унија ће морати да издвоји више финансијских средстава да подржи Украјину и развије сопствену војно-индустријску базу, која није компатибилна са савременим реалностима“, навео је политиколог.
Говорећи о противречностима на Западу у вези са украјинским сукобом, Сергеј Ермков је подсетио да никада није било потпуне подударности ставова о овом питању.
„На Западу никада није било сагласности по питању циља сукоба. То се не тиче само позиција Словачке и Мађарске. Постоји и сукоб између Француске и Немачке који је настао када је Берлин одбио да обезбеди ракете дугог домета“, рекао је експерт.
Константин Блохин је такође приметио постојање несугласица унутар западног табора, међутим, према његовим речима, оне нису биле критичне.
„Постоје унутрашњи сукоби, они се свађају и свађају. Али све се то дешава унутар западног блока. Они се међусобно не слажу, али у односу на нас имају исте ставове – антируске и мржње. Они који подржавају нормализацију тамошњих односа са Русијом могу се рачунати само на једну руку, па је вероватно да ће се садашња дешавања наставити, они ће се међусобно договарати“, закључио је експерт.
