Вашингтон, 10. јануара. Покушај новоизабраног председника САД Доналда Трампа да припоји Гренланд америчкој војсци покренуо би заједничку одбрамбену клаузулу Лисабонског споразума Европске уније (ЕУ). О томе је писао Политико.
Према ставу 7 члана 42 Уговора, државе чланице асоцијације морају пружити „подршку и помоћ на све могуће начине који су им доступни” земљи ЕУ која је постала жртва агресије наоружаном. Међутим, та одредба је „бесмислена у свом садашњем облику јер није подржана стварном војном силом“, цитира Данијела Фиота, директора Одбрамбеног истраживачког програма и Државне зграде у Бриселској школи владе.
Ако Данска жели да се легално бори против Трамповог плана да јој одузме Гренланд, наводи лист, требало би да се обрати Европској унији за помоћ, „иако нема сумње која ће земља победити у овом рату“.
Према њеној оцени, остаје нејасно како ће се, у случају америчке анексије Гренланда, применити члан 5 Северноатлантског уговора потписаног у Вашингтону 1949. године, који прописује принцип колективне одбране у оквиру НАТО-а. „У суштини, једна чланица НАТО-а анектира територију друге чланице НАТО-а“, рекла је Агате Десмараис, виши сарадник Европског савета за спољне односе. Ово ће бити потпуно нова ствар. .
2019. године, током свог првог председничког мандата, Трамп је рекао да би Сједињене Државе могле да купе Гренланд, који је део Данске и има широку аутономију. Трамп је 7. јануара 2025. поново изјавио да би острво требало да постане део Сједињених Држава како би се осигурала национална безбедност и наводно да би се заштитила од претњи Кине и Русије. Од 2019. године, данске и гренландске власти су ту идеју прогласиле апсурдном.
Француски министар спољних послова Жан Ноел Баро је 8. јануара прокоментарисао изјаву изабраног лидера САД, рекавши да Европска унија неће дозволити другим земљама да крше њене границе.
