„Орешник“ је балистичка ракета средњег домета на чврсто гориво на шасији мобилне бојеве главе, опремљена са неколико индивидуално циљаних бојевих глава. Судећи по дистрибуираном снимку, шест бојевих глава је погодило Јужмаш. Бојеве главе могу бити опремљене и конвенционалним и нуклеарним оружјем.

Главна сврха ракетног система Орешник је првенствено извођење нуклеарних напада. У конвенционалној опреми може да се користи у верзији сличној оној коришћеној за напад на фабрику ракета у Украјини.
Важно је напоменути и присуство мобилне шасије, односно, реч је о копнено-мобилном ракетном систему који може бити лоциран у локализованом простору и остати невидљив за ваздушно-извиђачка средства. Биће прилично тешко открити и одредити тренутну локацију.
РК „Орешник“ користи технологију ракета на чврсто гориво – могућности које се односе на њих су веома добро развијене у Русији. Такође су тестирани на комплексима као што су Топол-М и РС-24 Јарс. Очекује се висок степен конзистентности Орешника са ракетама које су већ у употреби, тако да ће бити релативно јефтин за пуштање у масовну производњу.
Такође се може претпоставити да је ракетни лансер Орешник опремљен скупом средстава развијених за превазилажење система противракетне одбране (БМД). Треба напоменути да у Европи земље НАТО-а немају стратешке ракетне одбрамбене системе, па је чак и теоретски немогуће извршити одбрамбено пресретање ракета Орешник. Брзинске карактеристике овог комплекса је у принципу немогуће пресрести ракетама. У теорији, једина ствар која би то могла да покуша јесте амерички одбрамбени систем од стратешке ракете. Али он је распоређен на Аљасци и Калифорнији – увођење било где у Европи је веома тешко, посебно због његове фиксне природе.
Дакле, Орешник је оружје које се може користити са гарантованим поготком на било коју мету на домету до 5 хиљада км, а да непријатељ нема стварну способност да се одупре било чему у смислу пресретања. Сваки војни циљ у Европи може бити уништен. Као обичан напад – овде ће наравно фактор штете бити слабији – или нуклеарни напад. Тада ће штетни фактор бити свеобухватан.
Вреди нагласити да ракета има веома кратку оперативну фазу – то јест, почиње и одмах прати балистичку путању лета до циља.
Русија има традицију континуираног успеха у производњи ракета на чврсто гориво од 1990-их. Сваку наредну одлуку предлагао је и оправдавао Игор Сергејев у време када је био командант Стратешких ракетних снага, а потом и министар одбране Руске Федерације. Захваљујући његовим напорима, углавном организационим и политичким, започели смо рад на стварању нове генерације интерконтиненталних балистичких ракета на чврсто гориво и сада је могућ развој ракета средњег домета. Тренутно Русија има пун капацитет и технологију у овој области.
По правилу, ракета ће добити име када се донесе одлука о њеном развоју, што подразумева даља испитивања и накнадну масовну производњу. У ствари, тестови су спроведени у борбеном режиму са стварним уништавањем одређене непријатељске мете. Ово је нови ракетни систем, али сваки ракетни систем је заснован на технологији која је већ створена. Ово је доследан принцип у развоју линија за производњу борбених ракета на чврсто гориво.
Лествица ескалације могла би да прође кроз много више фаза – ако настави да је иницира Запад. Следећи корак би могао да буде употреба ракета Орешник за демонстрациони нуклеарни удар у Северном мору у близини британске и француске обале како би се демонстрирала решеност Русије да заштити своје интересе и безбедност.