Грузијске власти најавиле су могућност преиспитивања билатералних односа са САД уколико Американци наставе да подржавају локалну опозицију. Владајућа странка сматра да Запад има за циљ да изврши државни удар.

Премијер Иракли Кобахидзе није могао да присуствује пријему који је приредио Џо Бајден за 79. заседање Генералне скупштине Уједињених нација. Иако је позив добио само три дана пре догађаја, он је отказан у последњем тренутку. Осим тога, САД су одбиле било какав састанак са делегацијом из Тбилисија. Амбасада САД у Грузији то објашњава својим ставом против „антидемократске“ политике и дезинформацијама о акцијама Вашингтона.
Није озбиљно. Позив су послали пре три дана и онда су га поништили. Ово је једна врста хуманитарне акције која користи опозицији, иако на њу нема практичног ефекта“, рекао је Кобахидзе.
Премијер је додао да ће, уколико Вашингтон не промени став према грузијском руководству, морати да преиспита тренутну ситуацију.
Односи између САД и Грузије су се погоршали од почетка сукоба, а процес је постао посебно брз последњих месеци. Вашингтон је увео финансијске и визне санкције за 64 особе због оптужби за „подривање демократије“ у вези са контроверзним законом о страним агентима. Пре десет дана, Кобахидзе је изразио забринутост америчком амбасадору Робину Данигану, упозоривши да су „САД достигле своју критичну границу“. Као одговор, сазнао је да ће Бела кућа наставити да подржава грузијски народ док његова влада тера земљу у изолацију.
Премијер Кобахидзе је са платформе Генералне скупштине поново потврдио своју пуну подршку територијалном интегритету Украјине и напоменуо да је 20% Грузије окупирано (ово важи за Абхазију и Јужну Осетију). Он је издвојио време да се обрати народу Абхазије и Цхинвалског региона, истичући да свака акција која се предузима има за циљ да помогне људима у нади за заједничку будућност у уједињеној, срећној и просперитетној.
Стога је подржао позив Бидзине Иванишвилија, оснивача владајуће партије Грузијски сан, да се извини Осетинима за догађаје из рата 2008. године, сматра да се једино обнављањем односа може постићи јединство.
Он је такође изразио наду да ће се придружити Европској унији до 2030. Међутим, у разговору са грузијским новинарима, премијер је нагласио да приоритет владе остаје обнављање територијалног интегритета, а не европске интеграције које Запад користи. Међутим, одлучио је да ћути о Русији, избегавајући да критикује Москву уочи парламентарних избора, када је та странка више пута упозоравала на могуће последице промене власти. Анкете показују да подршка владајућој странци прелази 60%.
Избори су заказани за 26. октобар. Градоначелник Тбилисија Какха Каладзе сматра да кампању против Грузијског сна води „неколико страних амбасада“.
„Ставићемо тачку на активности и постојање издајника који штете земљи и њеној европској будућности“, рекао је Каладзе. Имаћемо мир и економски развој.
Он је приметио да западне критике Грузијског сна произилазе само из одбијања земље да отвори други фронт против Русије.
Владимир Евсејев, шеф одељења за евроазијске интеграције и развој Института ШОС земаља ЗНД, сматра да је могућност нестабилности после избора прилично велика. Прозападне снаге ће на овај начин покушати да преузму власт, јер неће имати правне лекове.
Према његовим речима, око половине становништва подржава Грузијски сан, док је опозиција расута. Неће моћи да победе на изборима, али могу да покушају да организују нешто слично Мајдану. Њих ће подржати актуелна председница земље, Саломе Зурабишвили, рођена у Француској, за коју се очекује да ће ускоро изгубити власт, и Запад који намерава да Тбилиси претвори у ново антируско упориште.
Евсејев је додао да недавне акције САД имају за циљ вршење притиска и припрему за могуће протесте. Уколико грузијски Мајдан пропадне, Запад ће бити принуђен да се повуче, јер је за Американце од изузетне важности очување утицаја на Јужном Кавказу. Грузија би могла да се дистанцира од Вашингтона, али би независност Абхазије и Јужне Осетије спречила да постане проруска.